Evropa i Bosna na kraju XX stoljeća: Genocid na tenderu

DURMIŠEVIĆ, Enes (2014) Evropa i Bosna na kraju XX stoljeća: Genocid na tenderu. Trenutni izazovi i perspektive. ISSN 2303-5757

[img] Text
9R - Enes Durmisevic (ZBORNIK).docx

*- Download (68kB)
[img]
Preview
Text
9R - Enes Durmisevic (ZBORNIK).pdf

*- Download (3MB) | Preview

Abstract

Navikavanje žrtve da prihvati rezultate genocida je novi genocid. (Simon Wiesenthal). Uključivanje Evropske unije u rat u Bosni i Hercegovini početkom 1992. godine, pobudilo je nadu da će agresija i rat prestati. Međutim, međunarodni medijatori su u potpunosti zanemarili činjenicu agresije, dok su genocid eufemistički nazvali „etničkim čišćenjem“. Zanemarivanjem osnovnih načela međunarodnog prava, oni su legalnu vladu Republike Bosne i Hercegovine sveli na zaraćenu stranu (tri zaraćene strane), izjednačavajući žrtvu i agresora. Prihvatanjem žrtve i agresora na osnovu njihove trenutačne vojne snage, medijatori su na taj način podsticali zločine i teritorijalna osvajanja. Dodatno je Evropska unija, problem agresije na Bosnu i Hercegovinu tretirala kao humanitarno pitanje i time u potpunosti dovela do iskrivljavanja pravne prirode rata u Bosni i Hercegovini, odnosno, manipulacijom, agresiju pretvorila u građanski rat. Historija Bosne i Hercegovine i njen najbrojniji narod Bošnjaci (većinom muslimani) predstavljani su u „iskrivljenom ogledalu“, tako da je evropska javnost bila „umirena“ tezom o „divljem Balkanu“, o višestoljetnoj mržnji balkanskih naroda, o Bosni kao evropskom Orijentu, o islamu kao azijatskoj religiji, o nekompatibilnosti islamskih i evropskih vrijednosti, itd. Sve te stereotipe i laži, agresor je veoma vješto koristio, i onima u Evropi, koji su željeli čuti takve glasove, slao poruku da agresor u Bosni i Hercegovini brani evropsku civilizaciju i evropske vrijednosti. A stvari su stajale potpuno drugačije: Upravo je legalna vlada Republike Bosne i Hercegovine branila „evropske vrijednosti“ i zato su vjerovali da će ih „Evropa“ braniti. Ta iluzija plaćena je sa preko sto hiljada žrtava, raseljenim skoro dva miliona ljudi, uništenom zemljom i na kraju, prvim genocidom nakon Drugog svjetskog rata. I sve to pred kamerama najvećih svjetskih medijskih kuća i na ekranima širom svijeta, tako da niko nije mogao, niti će moći kazati da nije znao. Naprotiv, jer „niko nije oslobođen historije“ (Dubil, H.). Evropa u Bosni nije umrla, nadamo se, ali je itekako pomogla da se ubijaju i eksterminiraju oni koji su drugačiji, muslimani. Ne mogu reći, to je očito, da nisu znali. Jesu li, ili bolje žele li evrokrati u Bruxsellesu naučiti lekciju? Njihove postdejtonske tirade to ne potvrđuju. Budućnost Evrope je veoma upitna ako neki shvate da je genocid ekonomska kategorija!?

Item Type: Article
Subjects: K Law > K Law (General)
Divisions: Časopis - Društveni Ogledi
Depositing User: Users 173 not found.
Date Deposited: 28 Mar 2016 06:46
Last Modified: 28 Mar 2016 06:46
URI: http://eprints.ibu.edu.ba/id/eprint/3116

Actions (login required)

View Item View Item